Pionirska uloga: Kako je Targo naterao konkurenciju na modernizaciju

Uvod: Tektonski poremećaj na uspavanom tržištu

Početkom druge decenije dvadeset prvog veka, telekomunikaciono tržište u Srbiji nalazilo se u stanju tehnološke stagnacije. Korisnici su uglavnom bili osuđeni na asimetrične veze, visoke cene i infrastrukturu koja je odavno dostigla svoje fizičke limite. Dok je Evropa polako prelazila na optičke tehnologije, u Srbiji su dva dominantna igrača – državni gigant Telekom Srbija i privatni kablovski operator SBB (Serbia Broadband) – vodili rovovsku borbu koristeći tehnologije prošle generacije.

U takvom ambijentu, 2012. godine, pojavio se Targo Telekom. Najavljen kao ambiciozan projekat slovenačkog investitora (iza kojeg je stajala Nuba holding), Targo je ušao na tržište sa revolucionarnim konceptom: izgradnjom sopstvene, potpuno nove FTTH (Fiber-to-the-Home) mreže. Targo nije nudio kompromise, hibridna rešenja ili polovične brzine; ponudio je čistu optičku nit direktno do stanova korisnika, sa brzinama i stabilnošću koje su u tom trenutku delovale kao naučna fantastika.

Iako je životni vek ovog operatora bio relativno kratak i obeležen političko-pravnim kontroverzama, istorijska distanca pokazuje da je uticaj targa na trziste bio ravan tektonskom poremećaju. Targo Telekom je bio onaj neophodni katalizator, "strano telo" koje je narušilo stabilan duopol i primoralo konkurenciju na hitnu i radikalnu modernizaciju.

---

Status quo pre Targa: Era bakra i asimetričnih brzina

Da bismo razumeli veličinu promena koje je Targo doneo, moramo se osvrnuti na tehnološku mapu Srbije iz 2011. i početka 2012. godine. Tržište širokopojasnog (broadband) interneta bilo je oštro podeljeno na dva tabora:

1. Telekom Srbija ADSL: Državni operator je držao monopol nad fiksnom telefonijom i, shodno tome, nad bakarnom infrastrukturom (paricama). Internet se isporučivao putem ADSL2+ tehnologije¹. Maksimalna teorijska brzina prenosa podataka bila je 24 Mbps u downloadu, ali je u praksi, zbog dotrajalosti podzemnih kablova i udaljenosti korisnika od telefonskih centrala (potkategorija slabljenja signala i šuma), prosečan korisnik jedva ostvarivao brzine od 4 do 8 Mbps. Upload brzine su bile katastrofalne, retko prelazeći 1 Mbps, što je ozbiljno kočilo bilo kakav napredniji rad na mreži.
2. SBB i kablovski distributivni sistemi (KDS): SBB je svoju mrežu razvijao na bazi HFC (Hybrid Fiber-Coaxial) tehnologije. Optika je postojala samo u magistralnom delu mreže (do čvorišta), dok se do krajnjeg korisnika stizalo koaksijalnim kablom. Iako je ova tehnologija nudila veće brzine od ADSL-a, ona je patila od ozbiljnih problema sa deljenim kapacitetom (bandwidth sharing) – u večernjim časovima, kada su svi korisnici u zgradi na mreži, brzina i ping su drastično varirali.

"Tržište je bilo podeljeno: Telekom je držao unutrašnjost i stariju populaciju preko telefonskih linija, dok je SBB dominirao u urbanim sredinama nudeći televiziju i internet preko koaksijalnih kablova. Nijedna strana nije imala finansijski niti konkurentski motiv da investira stotine miliona evra u dovođenje optike do samih stanova." ²

U tabeli ispod možemo videti uporedni prikaz tehnološkog stanja na tržištu neposredno pre nego što je Targo Telekom pokrenuo svoje komercijalne usluge.

---

Tehnološki skok: Targo Telekom i uvođenje FTTH standarda

Targo Telekom je na tržište ušao bez istorijskog balasta stare infrastrukture. To im je omogućilo da primene takozvani greenfield pristup – projektovanje i izgradnju mreže od nule, koristeći isključivo najsavremeniju tehnologiju tog vremena: GPON (Gigabit Passive Optical Network).

Arhitektura čiste optike

Za razliku od SBB-a, gde se optički signal konvertovao u električni u lokalnom čvorištu (node) i zatim distribuirao kroz koaksijalne kablove podložne elektromagnetnim smetnjama, Targo je uveo koncept FTTH. To je značilo da optičko vlakno ulazi direktno u stan korisnika i povezuje se na ONT (Optical Network Terminal) uređaj.

Ova arhitektura donela je nekoliko ključnih prednosti:

• Neograničen propusni opseg: Optičko vlakno koristi svetlosne impulse za prenos podataka, što omogućava praktično neograničenu propusnu moć na nivoima fizičkog medijuma.
• Otpornost na spoljne uticaje: Optički kablovi ne provode struju, pa su potpuno otporni na udare groma, atmosferska pražnjenja, elektromagnetne smetnje i indukovane napone koji su redovno uništavali ADSL rutere i kablovske modeme širom Srbije.
• Simetrija brzina: Targo je ponudio pakete sa odnosom download/upload brzina od 2:1 (npr. 24/12 Mbps, 40/20 Mbps, pa sve do 120/60 Mbps). U vreme kada je upload od 1 Mbps bio luksuz, mogućnost da korisnici šalju podatke brzinom od 20 ili 60 Mbps predstavljala je revoluciju za dizajnere, programere, "gejmere" i poslovne korisnike.

Targo je investirao milione evra u postavljanje sopstvene optičke mreže duž magistralnih pravaca (Koridor 10) i unutar stambenih blokova, naročito na Novom Beogradu, koji je postao epicentar njihove baze korisnika³. Njihova pojava stvorila je paniku kod konkurenata koji su shvatili da marketing više ne može da sakrije tehnološku inferiornost njihovih mreža.

---

SBB-ov odgovor: Od „Fiber Power“ marketinga do stvarne optike

Najbrži, ali u početku prilično defanzivan odgovor došao je iz SBB-a. Kompanija koja se pozicionirala kao lider u inovacijama odjednom se našla u situaciji da joj pridošlica preotima tehnološki primat na najbogatijem delu tržišta (Novi Beograd).

Marketinška defanziva i "Fiber Power"

Kako SBB fizički nije mogao preko noći da zameni milione metara koaksijalnih kablova optičkim vlaknima, menadžment je pribegao strategiji tehnološkog rebrandinga. Pokrenuta je velika kampanja pod sloganom "Fiber Power".

U tehničkom smislu, ovo je bila delimična manipulacija: SBB je koristio DOCSIS 3.0 standard koji je omogućavao spajanje kanala (channel bonding) i isporuku većih brzina preko postojeće koaksijalne mreže. Iako je u reklamama akcenat bio na reči "Fiber" (optika), optičko vlakno je i dalje završavalo na stotine metara daleko od stanova korisnika.

Međutim, sbb optika odgovor nije se zadržao samo na marketingu. Targo ih je naterao na sledeće konkretne tehničke i komercijalne korake:

1. Ubrzanje paketa bez promene cene: Kako bi sprečio odliv korisnika, SBB je u nekoliko navrata drastično podigao osnovne brzine u svojim "Flat" paketima. Brzine koje su nekada bile rezervisane za najskuplje pakete postale su standard.
2. Pilot projekti za pravi FTTH: SBB je ubrzao projektovanje sopstvene GPON mreže. Tamo gde su gradili nove stambene komplekse (tzv. novogradnja), SBB je napustio koaksijalu i počeo da uvodi optiku direktno do stana, direktno kopirajući Targov tehnički model.
3. Akvizicije manjih operatora: Da bi osigurao tržišni udeo i sprečio Targo da se proširi kroz partnerstva, SBB je krenuo u agresivnu kupovinu lokalnih kablovskih distributera širom Srbije, konsolidujući tržište pod svojom kontrolom.

---

Telekom Srbija: Sporo buđenje državnog giganta

Dok je SBB mogao brzo da reaguje zahvaljujući fleksibilnijoj privatnoj upravljačkoj strukturi, telekom srbija adsl optika tranzicija bila je znatno sporiji i bolniji proces. Telekom je bio opterećen ogromnim brojem korisnika na zastareloj bakarnoj infrastrukturi i komplikovanim procedurama javnih nabavki.

Limitiranost bakra i uvođenje VDSL-a

Kada je Targo počeo da nudi stabilnih 40 ili 80 Mbps preko optike, Telekomov ADSL sa maksimalnih (i često nedostižnih) 20 Mbps izgledao je kao relikt prošlosti. Prvi odgovor Telekoma bio je pokušaj da se iz postojeće bakarne mreže izvuče maksimum. To je učinjeno uvođenjem VDSL (Very-high-bit-rate Digital Subscriber Line) tehnologije.

VDSL je omogućavao brzine do 50, pa čak i 100 Mbps, ali pod jednim ključnim, tehnički vrlo restriktivnim uslovom: korisnik je morao biti fizički veoma blizu (unutar 200 do 500 metara) od isturenog stepena (IPAN / skraćenica za Internet Protocol Access Node)⁴. Kako bi ovo realizovao, Telekom je morao da kopa ulice i postavlja optičke kablove do uličnih kabineta (FTTC - Fiber-to-the-Cabinet), a da od kabineta do korisnika zadrži bakar.

"VDSL je bio iznuđeno, prelazno rešenje. Telekom je trošio milione da bi približio optiku korisnicima, ali je zadnja milja i dalje bila sputana bakrom. Bilo je jasno da je Targo, sa čistom optikom, preskočio ovu evolutivnu stepenicu i odmah otišao na krajnje odredište."

Pokretanje projekta "ALL-IP" modernizacije

Shvativši da gubi bitku u urbanim sredinama i da VDSL ne može dugoročno da parira FTTH mrežama, Telekom Srbija donosi stratešku odluku o potpunoj modernizaciji fiksne mreže. Sredinom ove decenije, pokrenut je kolosalni projekat vredan stotine miliona evra, u saradnji sa kineskim gigantom Huawei.

Ovaj projekat je podrazumevao:

• Potpunu zamenu bakarnih parica optičkim kablovima (FTTH) u svim većim gradovima Srbije.
• Migraciju fiksne telefonije na IP tehnologiju (VoIP).
• Masovnu distribuciju GPON opreme krajnjim korisnicima.

Iako je Telekom ovaj projekat realizovao godinama nakon što je Targo ušao u probleme, nema sumnje da je upravo rani uspeh Targo Telekoma u uveravanju korisnika da im je optika neophodna bio ključni okidač koji je naterao menadžment državnog operatora da preseče i krene u ovu istorijski najveću investiciju u fiksnoj mreži.

---

Analitički osvrt: Kako je propast pionira utrla put drugima

Istorija tehnološkog razvoja često je surova prema pionirima. Targo Telekom je, uprkos tehničkoj superiornosti, ubrzo postao žrtva vansistemskih potresa. Političke afere vezane za izdavanje dozvola za postavljanje optike duž autoputa, blokade računa, sudski sporovi i na kraju stečajni postupak, uklonili su Targo sa scene brže nego što je iko očekivao⁵.

Međutim, uticaj targa na trziste ostao je trajan i neizbrisiv. On se ogleda u sledećim ključnim segmentima:

1. Edukacija korisnika i promena svesti

Pre Targa, prosečan korisnik u Srbiji nije znao šta je to "upload brzina", niti zašto mu je potreban "ping" manji od 10 milisekundi. Targo je kroz svoje marketinške kampanje i direktan rad na terenu edukovao tržište. Korisnici su shvatili razliku između optičkog vlakna i bakra. Kada je Targo nestao, korisnici više nisu želeli da se vrate na spore ADSL pakete – oni su zahtevali optiku od svojih novih operatora.

2. Standardizacija simetričnog saobraćaja

Targo je dokazao da postoji ogromna tražnja za brzim upload-om. Da bi zadržali korak, drugi operatori su morali da redefinišu svoje pakete. Danas su simetrične ili visokopropusne asimetrične brzine standard u Srbiji, što direktno vuče korene iz cenovnika i tehničkih specifikacija koje je Targo prvi predstavio 2012. godine.

3. Infrastrukturna trka u naoružanju

Targo je pokazao da je izgradnja FTTH mreže u Srbiji ekonomski održiva i tehnički izvodljiva na masovnom nivou. To je bio znak za start trke u naoružanju. Danas, kada vidimo optičke kablove koji vise sa svakog stuba ili su ukopani ispod svakog trotoara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, svedočimo direktnoj posledici procesa koji je započeo Targo Telekom.

---

Zaključak: Trajno nasleđe Targo Telekoma

Targo Telekom se danas može posmatrati kao "tragični heroj" srpske digitalne revolucije. Izgrađen na naprednoj tehnološkoj platformi, sa vizijom koja je bila ispred svog vremena za lokalne prilike, Targo je uspeo da uradi ono što nijedan regulatorni organ ili državna agencija nije mogla: naterao je monopoliste i etablirane oligopole na akciju.

Bez Targa, prelazak sa ADSL-a na optiku u Srbiji verovatno bi trajao znatno duže, a prosečne brzine interneta bi godinama kaskale za evropskim prosekom. SBB-ov brzi prelazak na napredne DOCSIS standarde i kasniji optički razvoj, kao i Telekomov gigantski All-IP projekat, direktne su reakcije na pretnju zvanu Targo Telekom.

Iako brend Targo više ne postoji na aktivnoj mapi operatora, njegova optička vlakna – od kojih su mnoga kasnije preuzeli i integrisali drugi igrači na tržištu – i dalje čine fizičku kičmu interneta u Srbiji. Targo je bio i ostao pionir koji je, sagorevši u sopstvenoj borbi, osvetlio put modernizacije celokupnog telekomunikacionog sektora jedne zemlje.

---

Reference i izvori

---

Reference i literatura:

1. RATEL, Godišnji izveštaj o razvoju tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji za 2011. godinu. Ovaj izveštaj detaljno prikazuje procente zastupljenosti ADSL tehnologije i prosečne brzine koje su se nudile građanima neposredno pre liberalizacije i dolaska novih infrastrukturnih igrača.↩

2. M. Petrović, Analiza tržišta fiksne telefonije i broadband pristupa u Srbiji (2010-2015), Ekonomski anali, Beograd, 2016. Rad analizira duopol Telekom-SBB i promenu dinamike nakon ulaska Nuba Investa i Targo Telekoma.↩

3. Zvanično saopštenje za medije kompanije Targo Telekom povodom puštanja u rad FTTH mreže na Novom Beogradu, jun 2012. godine. Dokument opisuje tehničke aspekte GPON mreže i ciljane brzine.↩

4. Tehnička specifikacija i plan modernizacije fiksne mreže Telekom Srbija: Prelazak sa bakarnih parica na MSAN/IPAN sisteme, Interni bilten Telekoma, 2013.↩

5. Presuda Privrednog suda u Beogradu u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Targo Telekom" d.o.o., Rešenje o bankrotstvu/reorganizaciji, 2016. Dokumentacija sadrži podatke o izgrađenoj kablovskoj kanalizaciji i optičkoj mreži koja je bila predmet prodaje i preuzimanja od strane drugih operatora.↩

Česta pitanja (FAQ)